Intervju Vrselin Matić

intervju

Веселин Тоза Матић

Веселин Матић рођен је 21. јула,у естонији тренирао је кошаркашки клуб ,,bc Kalev" затим је прешао у репрезентацију Ирана где је постигао можда и један од својих највећих успеха-првенство Азије.

Džon Robert Vuden

Џон Роберт Вуден ( Мартинсвил, Индијана, 14. октобар 1910 — Лос Анђелес, 4. јун 2010) био је бивши амерички кошаркаш и најуспешнији тренер у историји колеџ кошарке.
Кошарку је успешно играо као плејмејкер универзитета Пердју (1929—32) са којим је освојио титулу 1932. После краћег играња у НБА лиги, радио је као наставник енглеског језика и тренер у две средње школе, да би, по повратку из Другог светског рата, две сезоне радио као тренер на универзитету Индијани стејт, пре него што је 1948. преузео колеџ у Лос Анђелесу (UCLA). Ту је провео период од 1948. до 1975. За тих 27 година забележио је 664 победе и 162 пораза. У четири сезоне његов тим није изгубио ниједну утакмицу, а рекорд ј 88 узастопних победа. Вуден је са UCLA освојио 10 титула, од тога седам узастопних у периоду од 1967. до 1973. Од сезоне када је освојена прва титула (1963-64) до последње титуле и Вуденовог одласка у пензију (1974/75), колеџ је забележио 330 победа и 19 пораза, заједно са четири сезоне без пораза и скором 30-00.
Међу многим звездама које је тренирао су Лу Алсиндор (касније Карим Абдул-Џабар), Бил Волтон, Џамал Вилкс, Волт Хазард (касније Махди Абдул-Рахман)...
Популарни „Чаробњак из Вествуда“ (надимак који није волео) постао је 1961. члан Кошаркашке куће славних у Спрингфилду као играч, да би 12 година касније промовисан и као тренер. Први је тренер који је освојио признања у више категорија. Касније су такво двоструко признање добили и Лени Вилкенс и Бил Шарман.
Од 1977. установљена је и награда са његовиим именом, коју сваке сезоне добије најбољи колеџ кошаркаш. На колеџу UCLA се 29. фебруар слави као Дан Џона Вудена, а 2009. часопис „Спортинг њус“ га је прогласио за најбољег спортског тренера свих времена.
Преминуо 4. јуна 2010. у 99. години у Медицинском центру колеџа Лос Анђелес, четири месеца пре 100. рођендана.
Иза Вудена су остали син Џејмс, ћерка Ненси, три унука, четири унуке и 13 праунучића.

Radivoj Korać-ŽUĆA

Радивој Кораћ

Радивој Кораћ "Жућко" (рођен 5. новембар 1938 —преминуо  2. јун 1969) је био један од најбољих југословенских кошаркаша. Са репрезентацијом је освојио две сребрне медаље на Европским првенствима (1961, 1965), две на Светским првенствима (1963, 1967) и Олимпијским играма 1968., као и бронзану медаљу на Европском првенству 1963, и четири првенства Југославије.

Биографија

Кораћ је рођен у СОМБОРУ у породици Богдана и Загорке Кораћ. Почео је да игра за БСК (ОКК Београд) са 16 година и играо је крилног центра са висином од 193 cm, а тренер му је био Борислав Станковић. Са ОКК Београдом Кораћ је освојио четири првенства Југославије (1958, 1960, 1963, 1964) Кораћ је био први стрелац и играч Стандарда из Лијежа, првака Белгије (1967/68), играјући за Петрарку из Падове, био је први стрелац првенства Италије (592 поена на 22 утакмице).
Познат по надимку Жућко, постао је један од најбољих југословенских играча током 1960-тих. Проглашен је спортистом године у Југославији 1960. Био је најбољи стрелац првенства Југославије седам година узастопно, што је највише у историји југословенске кошарке, са просеком поена по утакмици од 32,7.^[1] Кораћ је био познат по свом карактеристичном извођењу слободних бацања, са две руке одоздо, држећи лопту пре шута непосредно изнад терена.
У Белгији је једном приликом био гост у врло гледаном телевизијском шоу-програму. На питање водитељке колико слободних бацања може погодити из 100 покушаја, Кораћ је одговорио да може погодити 70 до 80. У том тренутку се померила завеса у студију иза које је стајао кош. Водитељка је замолила Кораћа да гледаоцима потврди своју тврдњу на лицу места, а Кораћ је погодио сва слободна бацања. ^[2]
За југословенски национални тим је дебитовао 1958. За репрезентацију Југославије је играо на четири Европска првенства и на три је био први стрелац (Београд 1961.-216, Вроцлав 1963.-239, Москва 1965.-195). Са репрезентацијом је освојио две сребрне медаље на Европским првенствима (1961, 1965), две на Светским првенствима (1963, 1967) и Олимпијским играма 1968., као и бронзану медању на Европском првенству 1963. Одиграо је укупно 157 међународних утакмица и постигао 3153 поена, са за тадашње стандарде високим просеком од 20,8 поена по утакмици.
Кораћ је као играч ОКК Београда наступао на разним европским такмичењима. Три пута је проглашен за члана најбољег европског тима. На утакмици Купа европских шампиона против Алвика из Стокхолма 1965. године, Кораћ је постигао 99 поена (утакмица се завршила резултатом 155:57) и замало срушио рекорд Вилта Чејмберлена који је 2. марта 1962, на утакмици између Филаделфија вориорса и Њујорк никса, постигао 100 поена.
Кораћ је студирао на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Једном је одбио понуду Црвене звезде, иако му је Александар Гец, ондашњи директор Црвене звезде, нудио двособни стан и аутомобил ФИАТ 1300.^[1]
Радивој Кораћ је погинуо у 30. години у саобраћајној несрећи 2. јуна 1969. код села Каменице, 12 km од Сарајева, после утакмице између репрезентације Југославије и селекција Босне и Херцеговине.

Жућкова левица, пехар који се додељивао победнику Купа Радивоја Кораћа

FIBA је 1971, на предлог тадашњег генералног секретара Вилијама Џоунса, у Кораћеву част покренула такмичење Куп Радивоја Кораћа, а кошаркашке утакмице нису одиграване 2. јуна по одлуци Кошаркашког савеза Југославије. Пехар који се додељивао победнику овог такмичења назван је "Жућкова левица". Ово европско такмичење је угашено 2002. а Кошаркашки савез Србије и Црне Горе је променио име свог националног купа у Куп Радивоја Кораћа. Радивој Кораћ је први спортиста који је сахрањен у Алеји великана у Београду. На сахрани је присуствовала и делегација из Петрарке из Падове, клуба у којем је Кораћ завршио каријеру.
Улице са његовим именом постоје у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Младеновцу, Панчеву, Руми и у родном Сомбору.
у просторијама ОКК Београд су изложене његове патике и дрес са бројем 5, који је заувек повучен.
У Алкобендасу, предграђу Мадрида, 1. марта 2007. отворена је Кућа славних Међународне кошаркашке организације. У Кућу славних је примљено 38 личности, од којих и пет играча, тренера, судија и кошаркаших радника из Србије. Међу њима је и РАДИВОЈ КОРАЋ.

istorija kosarke

Почетком децембра 1891- Џејмс Нејсмит, канадски лекар Универзитету Мекгил и професор физичког васпитања на Колеџу Спрингфилд, осмислио је нову игру на затвореном терену која би служила за одржавање кондиције ученика током дугих зима. Одбацио је многе предложене игре с објашњењем да су прегрубе или непотпуне, и на крају је модификовао дечју игру Патка на камену, прилагодио је неколико спортова у једну целину и написао је једноставна правила. Кош је ставио на висину од 3,05 метара. Тај кош се разликовао од данашњег по томе што је имао чврсто дно, док данашњи кошеви имају мрежицу која пропушта лопту. Док су кошеви имали чврсто дно, сваки пут након постигнутога коша лопте су се морале избијати из коша. Нејсмитова нова игра била је врло слична рукомету који је настао отприлике у исто време као и кошарка, крајем 19. века.
Женска кошарка почела је 1894. када је Сенда Беренсон, професорка физичког васпитања прилагодила Нејсмитова правила женама. Прва службена кошаркашка утакмица одржана је 20. јануара 1892. у дворани Гимназије Удружења младих хришћана. Играло се с девет играча на терену упола краћем него данашњи NBA терен. Оригинални назив кошарке на енглеском је basketball, а сложеница је од речи basket – кош и ball – лопта. Име је Нејсмиту предложио један од његових ученика. Игра је била популарна од самог почетка.
Први играчи кошарке били су студенти Гимназије Удружења младих хришћана. Касније игра се проширила на читав САД и Канаду. До 1896. године постојале су и бројне женске кошаркашке екипе, но поприлично груба правила и бројна публика одвратила су кошарку од примарног циља Удружења младих хришћана, игре која помаже студентима да остану у форми. Но, успркос томе, пре Првог светског рата успоставили су се бројни аматерски савези с аматерским клубовима, и то у САД.
Кошарка се прво играла с фудбалском лоптом. Прве лопте израђене искључиво за кошарку биле су смеђе, што је била уобичајена боја све ДО  педесетих 20. века када је Пол Тони Хинкл, у потрази за лоптом која би била уочљивија, у употребу увео наранџасту лопту, која је и данас стандардна.

Вођење или одбацивање лопте од подлоге (енлески: dribling), није било предвиђено првим правилима. Предвиђено је било само додавање лопте између саиграча одбацивањем лопте од подлоге. Додавање лопте био је први пример кретања лопте. Вођење је постепено нашло пут до кошарке и постао дозвољен, међутм, није се превише користио због неправилног облика тадашњих лопти и њиховог неправилног одскока. Тек је средином педесетих вођење постало популарна метода баратања лоптом, што је било условљено побољшањем њених својстава за што је заслужан Пол Тони Хинкл...
Кошарка, нетбол, одбојка и лакрос једини су спортови с лоптом измишљени од стране држава Северне Америке. Друге игре попут бејзбола и канадског фудбала измислили су Европљани, Азијци или Африканци.

Душан Дуда Ивковић

Душан Дуда Ивковић

Душан Ивковић(рођен 29. октобра 1943.) је бивши југословенски кошаркаш и кошаркашки тренер. Ивковић је један од најуспешнијих европских тренера свих времена. Тренутно је селектор репрезентације Србије.
Ивковић је науспешнији селектор Кошаркашке репрезентације Југославије на Европским првенствима. Водио је репрезентацију на три континентална првенства и на сва три освојио златну медаљу Загреб 1989, Рим 1991 и Атина 1995. На та три првенства репрезентација је одиграла 19 утакмица и свих 19 победила.
Јануара 2008. је изабран за селектора кошаркашке репрезентације Србије за период од наредне четири године. На Европском првенству 2009. у Пољској, репрезентације Србије је под Ивковићевим вођством, освојила сребрну медаљу, а на Светском првенству 2010. је заузела четврто место..

Душко Вујошевић

Душко Вујошевић рођен је 3.марта1959,тренерским послом почео да се бави 1976. До 1982. године радио је са млађим категоријама у Партизану. Следећу сезону је провео у ОКК Београду, где је водио јуниорску екипу која је освојила Првенство Југославије. Те године радио је и са првим тимом ОКК Београда.
После одслужења војног рока, годину дана је радио у Младости из Земуна, а пред сезону 1985/86 вратио се у Партизан, где је постао помоћни тренер првог тима. После смене првог тренера, током сезоне 1986/87, у 27. години живота, постајо је први тренер Партизана и исте сезоне освајио титулу првака Југославије. У сезони 1987/88 Вујошевић је предводио Партизан до фајнал-фора Купа европских шампиона у Гану, на ком је Партизан освојио треће место. Вујошевић је водио Партизан и у следећој сезони, 1988/89, када је освојио Куп Радивоја Кораћа и Куп Југославије

Petrovic Drazen

LeBron Raymone James

Lebron Džejms rodjen je 30. decembra 1984, poznat i pod nadimkom King James (kralj James) ili The Chosen One (Izabrani) američki je All-Star košarkaš koji je igrao za NBA tim Klivlend kavalirsi (poznate i kao Cavs). bio je najveća srednjoškolska zvezda u SAD-u. Još kao srednjoškolac smatran je čudom košarke. Izlazio je na naslovnim stranama brojnih uglednih časopisa kao što je SLAM Magazine ili Sports Illustrated.
 Sa 18 godina James izabran je kao prvi izbor prve runde na NBA Draftu. Pre nego što je odigrao prvu utakmicu, potpisao je ugovor s kompanijom Najk vredan 90 miliona dolara. U dosadašnjoj trogodišnjoj karijeri srušio je mnoge rekorde, bio proglašen najboljim mladim igračem godine (Rookie of the year), bio MVP All-Star utakmice 2006. godine, 2007. godine, igrač sa najmanje godina koji je ubacio 15000 poena i mnoge druge nagrade. U sezoni 2006./2007. po prvi put u istoriji poveo je svoj tim Cleveland Cavaliers u finale NBA lige.